Укрепление российско-сербских связей в рамках развития международного медицинского сотрудничества
В рамках развития академических контактов сотрудники Астраханского ГМУ посетили в конце марта один из крупнейших университетов Европы и приняли участие в научном симпозиуме по акушерству, гинекологии и неонатологии, прошедшем в городе Нови-Сад (Сербия).
Встреча с руководством сербского университета прошла в новом здании ректората, построенного в современном стиле и расположенного в живописном месте Нови-Сада – вдоль городской набережной Дуная. Проректор по международным связям профессор Деян Мадич сообщил о том, что в университете Нови-Сад учатся пятьдесят тысяч студентов, работают пять тысяч преподавателей, имеются 14 факультетов и 250 лабораторий. Университет Нови-Сад по оценочному рейтингу экспертов Шанхайского университета входит в число двухсот лучших высших учебных заведений мира. При этом следует отметить, что в МГУ им. М.В. Ломоносова обучаются сорок тысяч студентов. Несмотря на то, что университет Нови-Сад имеет договоры о сотрудничестве с Первым Московским государственным медицинским университетом им. И.М. Сеченова (Москва) и Российским национальным исследовательским медицинским университетом им. Н.И. Пирогова (Москва), руководство учебного заведения Сербии проявляет интерес к расширению связей и с другими медицинскими образовательными центрами России.
В ходе беседы в офисе ректората профессор С.П. Синчихин отметил исторические и культурные корни российского и сербских народов. Он также подробно рассказал об истории и современной жизни Астраханского ГМУ. При этом Сергей Петрович отметил, что в настоящее время в нём обучаются не только российские студенты, но и большое количество молодых граждан из ближнего и дальнего зарубежья. Это свидетельствует о высоком международном признании диплома астраханского медицинского ВУЗа.
Профессор С.П. Синчихин также отметил высокий уровень образовательной подготовки студентки филологического факультета университета Нови-Сад Милицы Болирожа, которая прекрасно осуществляла синхронный перевод не только в период проходящей встречи, но и на других мероприятиях с участием российской делегации. В ходе встречи Сергей Петрович подчеркнул, что в настоящее время уже имеются конкретные шаги нашего сотрудничества: участие сербских коллег в конференции Прикаспийских государств, проводившейся в Астрахани (октябрь, 2018), а российских – в научном симпозиуме, который в настоящее время проходит в городе Нови-Сад (март, 2019). Кроме того, публикуются научные статьи в изданиях обоих вузов. Профессор С.П. Синчихин рассказал о том, что он принял участие в двух операциях кесарева сечения, которые проводились профессором Тихомиром Вейновичем по разработанной им модификации. Сергей Петрович отметил, что, по его мнению, в настоящее время абдоминальное родоразрешение по методу Т. Вейновича является лучшим видом техники данной операции в современном акушерстве, т.к. позволяет не только снизить интраоперационную кровопотерю до 150 мл, но и предупредить развитие врастания плаценты в послеоперационный рубец при последующей беременности. Наглядно было видно, что все действия хирурга в течение 20 минут при выполнении операции кесарева сечения по вышеуказанной методике технически глубоко продуманы и физиологичны для пациентки.
В заключение встречи собеседники пришли к общему мнению о том, что существует еще много перспектив для дальнейшего совместного сотрудничества. Следует отметить, что информация о визите астраханской делегации была освещена на информационном сайте университета Нови-Сад.
Научный симпозиум прошел в главном лечебном центре автономного края Воеводины и медицинского факультета университета Нови-Сад – клинике гинекологии и акушерства (директор – профессор Т. Вейнович). Профессор С.П. Синчихин был представлен как ведущий спикер этого научного мероприятия. Он выступил с двумя докладами.
В рамках первого сообщения Сергей Петрович рассказал о новых оригинальных методах транзиторной механической ишемии матки при проведении миомэктомии и при выполнении в классическом варианте операции кесарева сечения, позволяющие в 2-3 раза снизить объем кровопотери при указанных органосохраняющих операциях. Слушатели проявили повышенный интерес к технически простым, клинически высокоэффективным и абсолютно новым для мировой практики методам. По окончании этого выступления сербские коллеги высказали желание объединить усилия и совместно разработать новые модификации органосохраняющих операций, например, при таких сложных клинических ситуациях, как истинное врастание плаценты и нарушение целостности стенки матки в области рубца после предыдущих операций кесарева сечения и миомэктомии.
Второй доклад профессора С.П. Синчихина вызвал не меньший интерес у присутствующих в зале слушателей и был посвящен медикаментозному методу прерывания в различные гестационные сроки неразвивающейся беременности, а также беременности осложненной аномалией развития плода. Выступающий рассказал о возможностях применения современных препаратов для бережного способа досрочного завершения беременности при указанных клинических ситуациях. Докладчик сообщил присутствующим о том, что в России по инициативе профессора В.Е. Радзинского увеличивается число сторонников, которые исключают из применения в акушерско-гинекологической практике такой инструмент, отрицательно влияющий на состояние органов детородной функции, как кюретка. Лозунг профессора В.Е. Радзинского «Кюретку – в музей!» вызвал удивление и интерес к рассматриваемой проблеме у слушателей. Профессор С.П. Синчихин подробно остановился и рассказал, как можно в акушерско-гинекологической практике использовать современный подход: «Работать без кюретки!».
В заключение своего выступления Сергей Петрович подчеркнул важность проведения комплексного подхода к лечению пациенток с акушерско-гинекологической патологией, который должен иметь конечную цель – сохранить репродуктивное здоровье и детородную функцию женщины.
В рамках научного симпозиума был проведен трехчасовой прекурс, на котором к.м.н., врач лучевой диагностики ГБУЗ АО «Областная детская клиническая больница им. Н.Н. Силищевой» Марина Евгеньевна Синчихина рассказала сербским коллегам о принятых в РФ подходах к проведению ультразвукового обследования новорожденных детей. Следует отметить, что указанный мастер-класс проходил на рабочем месте – в отделениях клиники гинекологии и акушерства Нови-Сад, где находятся новорожденные дети. Марина Евгеньевна поделилась своим опытом работы и показала особенности проведения сонографии органов брюшной полости, грудной клетки и костно-мышечной системы. Особый интерес у сербских коллег вызвал представленный опыт Марины Евгеньевны при проведении нейросонографии и интерпретации полученных данных. Она подробно остановилась на правильной визуальной оценке тканей при геморрагических и ишемических поражениях головного мозга, а также врожденных аномалиях его развития. Кроме того, Марина Евгеньевна Синчихина принимала участие в обсуждении сложного клинического случая, в ходе которого был уточнен диагноз при нарушении развития мочеполовой системы у новорожденного ребенка.
Несмотря на насыщенную научно-практическую программу мероприятий, сербские коллеги проявили большое гостеприимство и провели для российских коллег интересные экскурсии по городам: Нови-Сад, Белград, Апатин. Они также рассказали о жизни россиян, приехавших в Сербию после октябрьской революции 1917 года, и их большом вкладе в индустриальное развитие и формирования культурных ценностей новой для них страны.
Дни пребывания астраханской делегации в Сербии совпали с двадцатой годовщиной бомбардировки её территории странами НАТО. В этот период времени по-особому сильно ощущался дух патриотизма и свободолюбия сербского народа, а также желание иметь крепкие дружеские отношения между Сербией и Россией. Следует считать, что визит представителей астраханского медицинского сообщества будет являться хорошим стимулом для дальнейшего укрепления российско-сербских связей и внедрения новых технологий в деятельность лечебных учреждений наших стран.
Учвршћивање руско-српских веза у оквиру развоја међународне сарадње
У оквиру развоја академских контаката, представници са Астраханског државног медицинског универзитета Министарства здравља Русије посетили су један од највећих европских универзитета и учествовали су у научном симпозијуму о акушерству, гинекологији и неонатологији, који се одржао у Новом Саду (Србија).
Састанак са руководством српског универзитета био је у новој згради Ректората, изграђеној у модерном стилу, која се налази на изузетном месту у Новом Саду – на обали Дунава. Проректор за међународну сарадњу проф. др Дејан Мадић саопштио нам је податак да Универзитет у Новом Саду броји педесет хиљада студената, има четрнаест факултета и двеста педесет лабораторија. Универзитет у Новом Саду, према оцени Шангајског универзитета, налази се на листи међу 200 најбољих високошколских установа у свету. Уз то треба истаћи да Московски државни универзитет М. В. Ломоносов има четрдесет хиљада студената. Поред тога што Универзитет у Новом Саду има уговоре о сарадњи са Првим московским државним медицинским универзитетом И. М. Сеченов (Москва) и са Руским националним истраживачким медицинским универзитетом Н. И. Пигоров, руководство образовне установе из Србије изражава жељу за проширењем веза и са другим медицинским образовним центрима Русије.
У току разговора у ректорату проф. др С. П. Синичихин истакао је историјско и културно порекло руског и српског народа. Он је, такође, детаљно говорио о историји и о савременом животу Астраханског државног медицинског универзитета. Уз то, Сергеј Петрович је додао да данас тамо поред држављана Русије студира и велики број младих из ближих и даљих држава. То сведочи о међународној признатости њихове медицинске дипломе.
Професор Синичихин је оценио висок ниво спремности студенткиње Филозофског факултета (Новосадскски универзитет) Милице Бодироже, која је одлично обављала посао синхроног преводиоца, не само за време састанка, већ и током других догађаја у којима је учествовала руска делегација. Током састанка, Сергеј Петрович је приметио да већ постоје конкретни кораци у међусобној сарадњи: учешће српских колега на Међународној конференцији Прикаспијских држава у Астрахану (октобар 2018. године), руске колеге били су учесници научног симпозијума Актуелности у гинекологији и акушерству (март 2019. године) у Новом Саду. Поред тога, научни чланци објављују се у издањима обе високошколске установе. Професор Синичихин говорио је томе како је учествовао у двема операцијама царског реза које је обаљао проф. др Тихомир Вејновић по техници који је он разрадио. Сергеј Петровић је изнео своје мишљење о томе да је метод доктора Вејновића најбоља техника овакве операције у савременом акушерству јер омогућава не само смањење губитка крви, већ и спречава да дође до урастања плаценте у постоперациони шав током следеће трудноће. Недвосмислено јасно је било да су сви поступци хирурга током 20 минута опетације царског реза по горепоменутом методу веома добро технички осмишљени и физолошки у погледу пацијенткиње.
У закључку састанка, обе стране су биле истог мишљења о томе да потоји још много перспектива за даљу заједничку сарадњу. Треба истаћи да се информација о посети астраханске делегације налази на званичној веб-страници Новосадског универзитета.
Научни симпозијум одржао се у Клиничком центру за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине (директор – проф. др Т. Вејновић) и Медицинског факултета Новосадског универзитета. Професор Синичихин био је представљен као водећи предавач тог научног догађаја. Одржао је два предавања.
У оквиру првог предавања Сергеј Петрович говорио је о новим оригиналним методама транзиторне механичке исхемије материце током извођења миомектомије и током класичне операције царског реза које омогућавају да се два до три пута смањи количина губитка крви током ових захвата. Публика је показала велико интересовање за технички једноставне, а книнички високоефектне методе, које су попуно нове у светској пракси и методици. По завршетку тог предавања српске колеге показале су жељу да се уједињеним снагама у заједничком раду разраде нове модификације операција за чување органа, на пример, током неких компликованих ситуација попут урастања плаценте или нарушавање целовитости зида материце у области шава после обављених операција царског реза и миомектомије.
Друго предавање професора Синичихина такође је привукло велику пажњу слушалаца. Било је посвећено медикаментозном методу прекида трудноће које не напредује у различитим гестацијским узрастима и код трудноће са компликацијама у виду аномалије плода. Професор је говорио о могућности примене савремених препарата у циљу безбедног начина прекида трудноће у наведеним клиничким ситуацијама. Професор је слушаоце обавестио да се у Русији повећава број присталица иницијативе професора В. Е. Радинског да се из акушерско-гинеколошке праксе избаци употреба инструмената који негативно утичу на стање органа за репродукцију, а тај инструмент је кирета. Лозунг професора Радинског „Кирету у музеј!“ изненадио је присутне и усмерио њихову пажњу на овај проблем. Професор Синичихин се детаљно осврнуо на ову тему и објаснио како се у гинеколошко-акушерској пракси може користити савременим приступом „Радити без кирете!“
У закључку свог предавања Сергеј Петрович истакао је значај комплектног приступа у лечењу пацијенткиња са гинеколошко-аукушерском патологијом, чији коначан циљ треба да је очување репродуктивног здравља и репродуктивне функције жене.
У оквиру научног симпозијума била је одржана трочасовна лекција током које је доктор медицинских наука и лекар у области дијагностике уз помоћ рендгенских зрака Архангенлске обласне клинике Н. Н. Силишчева Марија Јевгењевна Синичихина говорила је колегама о начинима који се примењују у Русији код ултразвучног прегледа новорођенчади. Треба навести да је ово предавање било одржано на радом месту, односно у одељењима Клиничког центра за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине, где се новорођенчад налази. Марина Јевгењевна је поделила своје искуство са присутнима и показала детаље ултрасонографије органа трбушног дела, грудног коша и локомоторног система. Посебну пажњу привукло је описано искуство Марине Јевгењевне у области ултрасонографије мозга и интерпретација добијених података. Она се посебно осврнула на исправну визуелну оцену повреда мозга због изливања крви или исхемије, као и код урођених аномалија. Осим тога, Марина Јевгењевна Синичихина учествовала је у разматрању компликованог клиничког случаја током којег је установљена дијагноза у поремећају развоја урогениталног система код новорођенчета.
И поред богатог програма и научно-практичних садржаја у склопу догађаја, српске колеге су показали велико гостопримство и организовали занимљиве екскурзије у Новом Саду, Београду и Апатину. Уз то су говорили о животу Руса који су у Србију дошли после револуције 1917. године и о њиховом великом уделу у индрустријском развоју и заслугама у културолошком плану у њима новој држави.
Дани боравка астраханске делегације у Србији били су у исто време када и двадесетогодишњица бомбардовања територије Србије од стране НАТО. Дух патриотизма осећао се у ваздуху као и јака повезаност Србије и Русије и жеља да те везе трају. Због тога, посета представника из Астрахана биће сматрана добрим стимулом за јачање руско-српских веза као и за примену нових технологија у раду медицинских установа наших држава.
Катедра за акушерство и гинекологију
Астраханског државног медицинског универзитета Министарства здравља Русије
